Vi mislite da jedete zdravo, a zapravo punite stomak nečim što pravi problem. Internet je preplavljen receptima koji koriste suve začine od povrća i soli, ali većina ljudi ne zna šta zapravo unosi. Ako ih stavljate u svako jelo, ne dodajete samo ukus – dodajete previše soli i pojačivače ukusa koji opterećuju telo.

Znaš kako je kad odeš na pijacu u septembru, kada je paradajz zreo i crven kao sunce? Ljudi se guraju oko tezgi, svi misle da je svež paradajz čudo zdravo, a ja posmatram — kupuju kilograme, odmah jedu sirovo, a pritom misle da je kuvanje „gubitak“. Srećom, zimi se užele i kupuju ga u flašama.

Internet je preplavljen receptima za sirove ovsene pahuljice koje nadimaju i loše vare. Ako ih ne kuvate, sve te „overnight oats“ su samo zamka za vaš stomak.Ovsene pahuljice jesu zdrave, ali iz mog iskustva vidim da većina ljudi greši u pripremi. Ja ih uvek kuvam, bilo na vodi ili na mleku, jer samo tako postaju lako svarljive i ne izazivaju nadimanje.

Žitarice kod mene nisu prilog. One su su stub jela, osnova oko koje gradim sve varijacije, bilo da pravim kašu, varivo ili dodajem u salatu. One daju energiju, sitost i stabilnost organizmu. Što duže kuvam i koristim žitarice, to više cenim razliku između vrsta, njihovih osobina i nutritivnih prednosti.

Cimet je začin koji verovatno često koristiš. Dodaješ ga u kolače, kaše, napitke, možda u jabuke ili doručak. Njegov miris podseća na zimu i kolače u koje se stavlja. I sasvim je prirodno što dugo misliš da je cimet — jednostavno cimet.Ali istina je da nije svaki cimet isti.I još važnije — nije svaki cimet dobar za svakodnevnu upotrebu.

Savremene bolesti nenastaju preko noći. One se grade tiho, obrok po obrok, godinama. Dijabetes tipa2, insulinska rezistencija, hronični umor i metabolički poremećaji danas rastualarmantnom brzinom — ne zato što jedemo previše, već zato što jedemo pogrešno.Problem više nije glad.Problem je kvalitet hrane.

U savremenoj ishrani najopasnija stvar više nije očigledno loša hrana, već onakoja se predstavlja kao zdrava. Reči poput „light“, „fit“, „bez šećera“ i„zdravo“ postale su marketinški alat, a ne garancija kvaliteta. One ne govorešta proizvod jeste — već šta žele da misliš da jeste.

Industrija hrane nas je navikla da brzinu zamenimo za smisao, a trajnost za nutritivnu vrednost. Naučeni smo da verujemo ambalaži više nego sopstvenom ukusu, deklaraciji više nego poreklu, sloganu više nego sastavu. U toj zameni izgubili smo osnovno pitanje: šta zapravo unosimo u sebe i zašto?

Ovo nije portal koji će te učiti kako da jedeš savršeno.Ovo je mesto koje te podseća da si nekad znala.Znala si kako miriše pravi paradajz.Znala si da hleb ne traje mesec dana.Znala si da obrok nije proizvod, već čin pažnje.Negde usput, to znanje smo zamenili brzinom, ambalažom i deklaracijama koje više niko ne razume. Počeli smo da verujemo da je „fit“, „light“ i „bez“ isto što i zdravo. Da je skupo uvek kvalitetno. Da je praktično isto što i dobro. I da se za zdravlje brinemo tek kada ga izgubimo.